Отворено писмо Председнику Руске Федерације Д.А.Медведеву од Друштвеног покрета «Косовски фронт»
Поштовани Дмитрије Анатољевичу!
Друштвени покрет «Косовски Фронт», настао 2008. године, обједињава људе – грађане Русије, Белорусије, Молдавије, Казахстана и других земаља које не заборављају духовне, културне и крвне везе између Русије и Србије. Пре више од две године је колевка српске државности и православне културе – покрајина Косово и Метохија, једнострано проглашена државом независном од Србије. Тај незаконит чин албанских сепаратиста су, упркос свим нормама међународног права, признале десетине земаља.
Русија није признала самопроглашену државу и заузела је по том питању савестан став који одговара нормама и принципима међународног права. Од тренутка искрсавања косовског проблема па све до данас Русија на међународној арени иступа као чврст и одлучан присталица поштовања одредби резолуције ОУН бр.1244, којом је потврђен принцип нерушивости територијалне целовитости Србије. У вези с тим је покрет «Косовски Фронт» не једном спроводио акције подршке деловању руководства Русије у тој сфери.
Ситуација и даље остаје тешка као и пре. Косово и Метохија остаје под контролом незаконитих сепаратистичких власти. Малени део територије на северу Покрајине, где живи већина преосталих Срба, засад још није доспео под потпуну контролу сепаратиста, али га фактички не контролишу ни власти Србије. Функцију одржавања безбедности врше снаге КФОР, које се већином састоје од војника оних сила које су признале независност Косова, те зато нису наклоњене српском становништву Покрајине. У погледу Срба стално постоји претња насилних радњи од стране албанске већине, што се већ не једном дешавало. У последње време се шире гласине о томе да се у наредним месецима албанске незаконите власти уз подршку истих војника западних земаља припремају за то да силом преузму контролу над северним општинама Покрајине.
Сада се Косово и Метохија формално налази под контролом међународних структура. Србија нема могућност да у Покрајини примени силу ради очувања целовитости своје територије, не може користити своје структуре силе ради заштите Срба који живе у Покрајини. С тим у вези огроман значај стиче улога Русије – традиционалног савезника Србије, која је стална чланица Савета Безбедности ОУН и у могућности да утиче на формирање одлука на међународној арени. Између осталог, врло пожељним и актуелним се чини питање непосредног присуства наше земље у зони косовског конфликта. Русија има пуно право да покрене питање укључивања свог војног контингента у састав међународних сила које одржавају безбедност на Косову. То питање је постало посебно актуелно од незаконитог проглашавања независности Косова, пошто се од тог тренутка међународна заједница поделила на две групе које опонирају једна друој, а при томе је једна од њих несавесно, упркос важећим правним нормама, признала легитимност дејстава албанских сепаратиста. Та околност да међународни војни контингент на Косову чине војници искључиво из земаља које су признале самопроглашену «државу» представља очити отклон и вапијућу неправду. Такав однос снага не само да пружа очиту предност албанској страни и угрожава права Срба, већ и крњи интересе осталих чланова међународне заједнице који не признају меродавност сепаратистичког «отцепљења». У вези с тим би било изузетно пожељно присуство руског војног контингента на Косову, поготово у северним општинама Покрајине. Сем тога, чини се да би актуелан корак представљало размештање руских војних база и у другим областима Србије, најбоље – у непосредној близини Косова и Метохије. Такво решење било би сосвим умесно и праведно, с обзиром на постојање велике америчке војне базе Кемп-Бондстил на територији Покрајине. Руско присуство би представљало одређену противтежу, отклањајући очити отклон у корист присталица независности Косова. Војно-техничку сарадњу би могле понудити и друге земље које нису признале самопроглашену државу.
Други проблем који брине учеснике Покрета «Косовски фронт» јесте рад Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) у Хагу. О пристрасном и необјективном ставу тог органа који судски гони претежно Србе, већ и врапци на крову цвркућу. Мора се констатовати да је сада тај међународный орган, који су ОУН формирале у циљу вршења праведног и непристрасног правосуђа, показао своју потпуну неодрживост, претворивши се у оруђе гоњења само једне од страна југословенског конфликта. Пристрасност и антисрпска усмереност МТБЈ је очигледна: на одговорност су позвани практично сви истакнути делатници српске стране, док се лидери косовских Албанаца – окореле убице и крвници као што су Хашим Тачи, Агим Чеку и Рамуш Харадинај, криви за злочине против човечности, па и за оне одвратне попут трговине људским органима, налазе на слободи – Трибунал или уопште није подизао оптужнице против њих, или их је оправдао на најциничнији и најбезочнији начин.
Сем тога треба истаћи да међународно правосуђе у погледу бивше Југославије изгледа неосновано ограничено. Док се међународна заједница побринула за кажњавање зличина извршених током међуетничких војних сукоба, неправедно се не обраћа пажња на злочине извршене током војне агресије НАТО и варварских бомбардовања Југославије 1999. године. Принцип једнакости свих људи пред нормама закона и морала захтева да се и виновници тих злочина позову на одговорност.
Сасвим је очигледна неопходност престанка рада МТБЈ у оном виду у коме се сада врши, и формирање уместо њега новог органа, способног да врши правосуђе на основу принципа праведности, објективности и непристрасности. У састав таквог органа обавезно морају ући представници држава које не признају «независност» Косова и Метохије.
У вези с тим се друштвени покрет «Косовски фронт» обраћа Вама као шефу Руске државе, са следећим апелом:
1. Наставити линију одбране норми и принципа међународног права, који искључују могућност повреде територијалне целовитости Србије и једностраног отцепљења Косова.
2. Блокирати сваки покушај званичног признавања самопроглашене «државе Косово» на међународној арени, покушај укључивања представника те незаконите творевине у међународне органе и структуре.
3. Понудити влади Србије широки спектар помоћи у решавању косовског проблема.
4. Понудити влади Србије размештај руског војног контингента у северним општинама покрајине Косово и Метохија са седиштем у Косовској Митровици.
5. Понудити влади Србије да размотри питање размештања руске војне базе у близини административне линије која одваја Косово од остале територије Србије.
6. Покренути на међународној арени иницијативу превременог престанка овлашћења МТБЈ у Хагу и формирања новог међународног судског органа, који би вршио правосуђе у погледу злочинаца који до данашњег дана нису позивани на одговорност – лица кривих за ратне злочине и злочине против мира, извршене у односу на бившу Југославију 1999. године, а такође кривих за геноцид против неалбанског становништва покрајине Косово и Метохија.
Отворено писмо Председнику Руске Федерације Д.А. Медведеву од Друштвеного покрета «Косовски фронт» прихваћено је 27. марта 2010. године на Трећем збору актива Московске подружнице Покрета «Косовски фронт» и затим одобрено од стране других подружница Покрета «Косовски фронт», а такође подржано од стране низа друштвених православно-родољубивих организација