Демократура у Србији је „сребреничком декларацијом“, након СОФА споразума и Еулекса, наставила да задаје смишљене ударце и националном бићу и самом постојању државе. Системом који одавно примењује њихов НАТО наредбодавац – „ уједи па пољуби“, као еквивалент штапу и шаргарепи, настављају ситним квазинационалистичким излетима у свери њихових имагинарних „дипломатских победа“ и накнадним просрпским скупштинским резолуцијама да прикрију крупне велеиздајничке потезе које бескомпромисно вуку у самој Србији. Отпор је никакав, сведен на танку и прекрхку повезаност сујетних и нарцисоидних вечитих чувара националног и разочараних петооктобараца. Увредљиво је да коалиција човека који је са Ђинђићем испоручио Милошевића а Црну Гору предао наркокартелима и Вашингтону и простачине која се за време бомбардовања крила по кукуризима избегавајући војни позив а која, наведена коалиција, очијука са оба крила онога што се некада звало најјачом партијом у држави, буде једино (али демократури веома сврсисходно) медијски експонирано као организовани српски отпор.
Пре започињања коначног отпора групи на власти која је већ себе почела да види као непомерљиве намеснике са апсултним инфалибитетом и незаблудивошћу у стилу и форми римских понтификуса и једине „поштене инетелигенције“ која наставља дела њихових деда и очева, они који би хтели да стану на пут овој вишеглавој немани, чије су празне главе у Београду, мозак у Вашингтону а тело у Бриселу, морали би прво добрано себе да преиспитају са киме у Србији треба да се удруже у остваривању пројекта „ослобођења Србије“.
Изазивањем унутарцрквених пучева, бригадисањем војске, апсолутном контролом над САНУ, криминалном распродајом државне имовине, поменутој немани није потребно баш још много времена да коначно изађу пред своје менторе са огромном тачком на крају реферата о коначној и апсолутној државној, националној, културној и економској девастацији свега онога што је имало српски префикс. Двери, Национални клуб Видовдан, Народни покрет Србије, Форум за свет равноправних, национално свесни делови СПЦ , те исто такви економисти, генерали Војске и академици морају ургентно да прво организују Јавну седницу Националног саветовања о положају Отаџбине, на њему донесу врло мало по броју али потпуно прецизне закључке и безусловно, лишено свега политикантског, салонског и медијски нашминканог, утру пут политичком савезу који ће зауставити суноврат коме је бомбама првобитном акумулацијом капитала овај народ до сада био разоружан и лишен сваке наде.
Будући политички савез више не сме да сакрива да је нрчетанијски надахнут, од тога да Космет неће бранити само дипломатијом, да ће хапсити и судити издајницима, разбијати криминалне економске конзорцијуме, РТС преименовати у СРТ, укинути ВАНУ, централизовати државу, смањити надлежности покрајина до границе да је сваки сепаратизам у будућности осуђен на неуспех, прекинути дипломатске односе са свим државама ко је Космет признају као државу, јавно именовати Русију као основног и главног стратешког партнера са отвореним вратима ка Кини, Индији и ЕУ, јасно одбацити могућност било каквог повезивања са НАТО пактом и без прикривања обзнанити српске интересе у БиХ и Црној Гори. Неопходноје и да се будући савез и јасно позитивно одреди према војном присуству Русије у нашој држави и реактивисању чланства у савезу Русија – Белорусија.
Не појави ли се хитно у Србији политички савез са већином горе наведених циљева и тако за почетак макар успори рад интересне групе која влада Србијом, можемо се се надати да ћемо остати у броју и територији наших Лужичких имењака.
www.olivervulovic.com