Миланка Стевић (44), самохрана мајка из места Сочаница надомак Лепосавића, готово да голим рукама прехрањује четворо деце, сазнају београдски медији. .
Последњих дана, откад је Кфор увео блокаду на прелазима Јариње и Брњак, није имала ни млека да им да. У полупразном фрижидеру три јајета, једна конзерва и паштета за четворо гладних уста. У башти кромпир који сама узгаја за црне дане, пише “Ало“.
Тежак живот: Миланка Стевић и њена породица
Ова петочлана породица већ годинама некако преживљава од дечјег додатка и социјалне помоћи, али је најтеже, каже Миланка, кад и за ту беду од пара у продавници немаш шта да купиш!
– Кад примим помоћ, купим следовање за месец дана брашна, уља, шећера, а хлеб месим сама… Али ето, дошао крај месеца, све смо потрошили, а ново немаш где да набавиш. Да вам не причам како ми је било… Празни рафови! Ево, већ два дана нисам имала ни млека да им дам, а деца траже. Једемо кромпир из баште што сам засадила, мало хлеба, шта се већ нађе… На крају колико остане за мене. Најбитније да деца имају. – прича за “Ало“ ова пожртвована мајка.
– Није то моја брука, цео живот сам радила, али таква су времена дошла. Нека, проћи ће и то, нећемо умрети од глади док смо сви заједно и док је мени моје две руке – каже мајка Кристине (21), Ђорђа (19), Александре (6) и Иване (5). Син је свакодневно на барикадама, па поред бриге да прехрани породицу, стрепи и за њега.
– Место му је тамо. Било би ружно да седи код куће јер сви морамо да помогнемо колико можемо и изборимо се за наша права, да наша деца живе у миру. Даће бог и добри људи да једном тако и буде! Али, није лако мајци, ако баш загусти немам ни аутомобил ни могућност да се склонимо. Све ме то плаши – признаје с каквим слутњама свакодневно живи.
Миланка је у време рата 1999. године радила у Вучитрну и још од тада памти мирис паљевине.
– Запамтила сам све те страхоте, како је горело, ломило се, пуцало, да ме и сада страх само да се не понови. Ипак, научили смо се ми за све ове године да подносимо и горе. Није нам ни први, а ни последњи пут, нажалост. Таман се мало смиримо, а оно крене испочетка. Али, шта ћемо, ситуација је таква каква је, биће добро једног дана – рекла је Миланка.
Ало